Mesec: oktobar 2014

COWORKING VS. CO-WORKING

Mnogo puta smo već pisali o coworking konceptu. Istini za volju pravih reči nikad dosta pa evo jedna tema da razaznamo šta je to razlika između co-working i coworking termina.

Za početak co-working je termin koji se koristi za rad sa kolegama. Štaviše to je i prevod te engleske reči: co-worker – saradnik, osoba sa kojom radite. Co-working obično podrazumva sve što nosi rad sa nekim ljudima – zaposleni ste u istoj firmi, dolazite u svoje kancelarije, obavljate slične ili iste poslove za istog poslodavca. Nema nikakve polemike i svi smo mi u nekom momentu bili u takvom konceptu rada.

Coworking sa druge strane NEMA prevod. Reč coworking koja se odnosi na coworking koncept, prostor ili čak način života i poslovanja je ista na svim jezicima – engleskom, srpskom, kineskom, španskom, itd. Svi su prihvatili tu reč i koriste je u svom jeziku kao takvu.

Ovaj koncept nema prevod zato što znači puno više od samo rada s nekim ili negde. Coworking označava novi način poslovanja koji nudi brojne pogodnosti i prednosti svima koji ga koriste, a koristan je kako freelancer–ima i samozaposlenim preduzetnicima, tako i malim firmama, startup-ima, ljudima koji rade za velike kompanije na daljinu ili izdvojenim timovima većih kompanija.

Kod nas je ovaj koncept zaživeo nedavno ali već dobija na snazi i raspostranjenosti. Širom regiona sve više ljudi priča o coworking konceptu a otvaraju se i coworking prostori. Neke od prednosti coworking koncepta su:

  • Odličan prostor za rad – nebitno da li idete iz kućne kancelarije zato što imate previše stvari koje vam odvlače pažnju ili zato što ste previše usamljeni, coworking vam nudi savršenu kombinaciju radne atmosfere “u dobrom društvu”.
  • Inspiracija, kreativnosti i produktivnost – preko 76% članova coworking prostora kažu da imaju veću produktivnost, dok preko 70% kaže da su kreativniji
  • Networking i socijalizacija – važan deo radnog dana je i komunikacija sa drugima, u coworking prostoru imate šansu da popričate u pauzi sa drugima, da širite vaša poslovna i lična poznanstva, čak i ostvarite nove poslovne prilike.
  • Mali troškovi kancelarije – coworking je idealno rešenje za freelancer-e, startup-e i male firme koji mogu da snize svoje početne troškove poslovanja time što će biti bazirani u ovakivim prostorima umesto u sopstvenim kancelarijama.

 *post preuzet sa zvaničnog sajta Coworking Subotica

 Željko Crnjaković, Coworking Subotica

ODRŽIVI RAZVOJ I SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO

Održivi razvoj je kao koncept, praksa i alternativa postojećem ekonomskom sistemu  bio predložen 1987. od strane  Svetske komisije za životnu sredinu i  razvoj  (WCED). Prema Komisiji  ,,održivi razvoj je vrsta razvoja koja odgovara na potrebe sadašnjice ne dovodeći u pitanje  sposobnost budićih generacija da ostvare vlastite potrebe.“ On podrazumeva ravnotežu između potrošnje raspoloživih resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih resursa. Istorijsko iskustvo razvoja i napretka je pokazalo da, dugoročno gledano,  nije moguć nekontrolisan rast  ako ni zbog čega drugog, a ono zbog ograničenosti prirodnih resursa.  Najuočljivije posledice ovakvog nekontrolisanog razvoja se odražavaju upravo na našu životnu sredinu (zagađivanje životne sredine, klimatske promene, efekat staklene bašte, podizanje nivoa mora itd.) čije promene utiču dalje na privredu, samim tim ekonomiju, a kad je ekonomija nestabilna onda dolazi do političke destabilizacije , što sve na kraju utiče na krajnjeg korisnika, a to je čovek. Iz svih ovih razloga, javila se potreba za dugoročnim optimalnim planiranjem razvoja, tj. održivošću. sustainable_development

U kakvoj je sve ovo vezi sa socijalnim preduzetništvom*?

Da bi došlo do optimalnog korišćenja resursa neophodno je integralno delovanje kako tehnološkog, ekonomskog  tako i socijalnog razvoja, usklađenog sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine. Krajnji  cilj je uvek usmeren ka razvoju individue, društva  i čovečanstva u celini, pa je tako uloga socijalnog razvoja nezamenjiva. Na to mesto dolazi upravo socijalno preduzetništvo.

Verovatno najveća uloga  koju socijalno preduzetništvo  ima je u dugoročnom razvoju siromašnih društava.

Za razliku od tradicionalnog pristupa, u kome finansiranje projekata zavisi od interesa i mogućnosti onih ,,odozgo”, bilo da su to predstavnici državnog ili privatnog sektora, socijalno preduzetništvo nudi drugačija rešenja upravo zbog svoje ,,bottom-up” strukture.  Upravo ovaj aspekat nudi rešenja za sredine koje su ogranišene u ovom tradicionalnom smislu.  Ono preduzetničko u njima im omogućava da se ne oslanjaju na pomoć drugih struktura, već iznuđuje od njih kreativna rešenja u pogledu finansiranja.  Zato ona uspevaju najbolje da povežu pojedince, organizacije i državne aktere.  Sa druge strane, njihova usmerenost ka rešavanju socijalnih pitanja omogućava da budu uvek u dosluhu sa realnim potrebama društva.

Značaj i uticaj koji socijalno preduzetničke aktivnosti imaju na održivi razvoj se vide i u Milenijumskim ciljevima razvoja  Ujedinjenih Nacija.  Održivi razvoj je kroz ove ciljeve najznačajnije međunarodne organizacije  dobio istorijski značajno mesto u razvoju društava i osigurao svoju poziciju kao nezamenjivu.  Može se zaključiti da se budući razvoj ne može planirati više bez koncepata održivog razvoja i socijalnog preduzetništva.

“Social entrepreneurs are not content just to give a fish or teach how to fish. They will not rest until they have revolutionized the fishing industry.” Bill Drayton

*više o socijalnom preduzetništvu možete pročitati na https://incentar.wordpress.com/2014/04/02/sta-je-socijalno-preduzetnistvo/

millenium-development-goals1-300x287

Social-Entrepreneurship