Nekoliko primera uspešnih socijalnih biznisa

Na pitanje: „Zašto socijalni biznis može da promeni svet?“ Muhamed Junus (Muhammad Yunus) jedan od najpoznatijih svetskih socijalnih preduzetnika i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2006.godine, koji kao svoj glavni cilj Junus vidi iskorenjivanje siromaštva, odgovara ovako: „Zato što dolar uložen u humanitarne svrhe ima jedan život, a dolar uložen u socijalni biznis ima beskonačan broj života“. Kada je 1983.godine osnovao Grameen banku – banku koja izdaje kredite siromašnima, još jednom je stao iza svoje misli da je „pristup kreditu osnovno ljudsko pravo“. Iako se ovaj postupak čini previše rizičnim, 98% kredita biva otplaćeno (verovatno jer nema visokih kamatnih stopa, kamata na kamatu i drugih bankarskih trikova za bogaćenje).
Takođe, zanimljiv podatak je da su 94% korisnika kredita – zapravo korisnice.

Na sajtu Yunus Social Business može se pronaći lista inkubatora koje Yunus organizuje. Među njima se, izmeđi ostalih, nalaze:

Albanija – pomognuta zanatska radionica koja zapošljava preko 100 žena, i trenutno se radi na fabrici svežeg kozijeg mleka.

Brazil –  otvoren je ogranak Greeman banke, takođe je pružena pomoć agrarnim preduzetnicima

Haiti – prvo je otvoren trening centar (kamp) na kome je 980 polaznika (od kojih su nešto više od polovine polaznice) učili o socijalnom preduzetništvu, zatim je napravljen održiv koncept za farmere, i pružena pomoć od uništavanja zemlje solju. U Haitiju se takođe pravi plan za obnovu šuma, što nas dovodi do još jedne bitne stvari u socijalnom preduzetništvu: brigu o okolini.

Čini se, po blogovima i forumima, da je taj aspekt socijalnog preduzetništva malo zapostavljen –  ne sa pravom.

U izveštaju „Globalni rizici“ za 2013.godinu pored raspada finansijskog sistema i prezaduženosti država, kao globalni rizik javlja se sve veće zagađivanje okoline kao i nedostatak pijaće vode.

Na to su odgovorili socijalni preduzetnici. Evo nekoliko dobrih primera:

Već pomenuti Yunus, odnosno njegovo udruženje, udružilo se sa Veolia Water kompanijom kako bi najsiromašnijem delu Bangladeša omogućili čistu vodu za piće nakon što je preko 30.000 ljudi bilo hospitalizovano zbog trovanja arsenikom. Dugoročno rešenje je zasađivanje biljaka koje bi pomoglo da se održi kvalitet vode po zahtevima Svetske zdravstvene organizacije, koji bi prethodno bili „veštački“ ostvareni uz pomoć investicije od 500.000 EUR.

grameen social business_live examples_veolia 2

Sa druge strane, u svetu, godišnje, umre preko milion ljudi zbog unošenja štetnih emisija kerozinskih lampi. Iz SZO upozoravaju da je su štetne materije koje se unose u organizam upotrebom kerozinskih lampi jednake kao pušenju dve pakle cigara dnevno. Afrički socijalni preduzetnici misle da mogu ovome da stanu na put: udruživši se sa privatnicima pokrenuli su izgradnju solarnih ploča. Ali koncept nije zamišljen tako da se solarne ploče dele besplatno, već da se potpomognu lokalni distributeri, da cene budu prihvatljive i da se podigne svest o značaju ostavljanja kerozinskih lampi.

Solar panel installation

 

Primera zaista ima mnogo. Ali svaki zaključak o socijalnom preduzetništvu vodi nas na početak priče o njemu.
Šta je, zapravo, neophodno za jedan uspešan projekat?
Ideja? Saradnici? Reklama?
Šta može da izostane?

Gotovo sve ima alternitivu.
Osim svesti o društvenoj odgovornosti.
Osim želje da se prevaziđe lično koje je danas, nažalost, jedini parametar uspešnosti u većem delu sveta.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s