Mesec: avgust 2014

Nekoliko primera uspešnih socijalnih biznisa

Na pitanje: „Zašto socijalni biznis može da promeni svet?“ Muhamed Junus (Muhammad Yunus) jedan od najpoznatijih svetskih socijalnih preduzetnika i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2006.godine, koji kao svoj glavni cilj Junus vidi iskorenjivanje siromaštva, odgovara ovako: „Zato što dolar uložen u humanitarne svrhe ima jedan život, a dolar uložen u socijalni biznis ima beskonačan broj života“. Kada je 1983.godine osnovao Grameen banku – banku koja izdaje kredite siromašnima, još jednom je stao iza svoje misli da je „pristup kreditu osnovno ljudsko pravo“. Iako se ovaj postupak čini previše rizičnim, 98% kredita biva otplaćeno (verovatno jer nema visokih kamatnih stopa, kamata na kamatu i drugih bankarskih trikova za bogaćenje).
Takođe, zanimljiv podatak je da su 94% korisnika kredita – zapravo korisnice.

Na sajtu Yunus Social Business može se pronaći lista inkubatora koje Yunus organizuje. Među njima se, izmeđi ostalih, nalaze:

Albanija – pomognuta zanatska radionica koja zapošljava preko 100 žena, i trenutno se radi na fabrici svežeg kozijeg mleka.

Brazil –  otvoren je ogranak Greeman banke, takođe je pružena pomoć agrarnim preduzetnicima

Haiti – prvo je otvoren trening centar (kamp) na kome je 980 polaznika (od kojih su nešto više od polovine polaznice) učili o socijalnom preduzetništvu, zatim je napravljen održiv koncept za farmere, i pružena pomoć od uništavanja zemlje solju. U Haitiju se takođe pravi plan za obnovu šuma, što nas dovodi do još jedne bitne stvari u socijalnom preduzetništvu: brigu o okolini.

Čini se, po blogovima i forumima, da je taj aspekt socijalnog preduzetništva malo zapostavljen –  ne sa pravom.

U izveštaju „Globalni rizici“ za 2013.godinu pored raspada finansijskog sistema i prezaduženosti država, kao globalni rizik javlja se sve veće zagađivanje okoline kao i nedostatak pijaće vode.

Na to su odgovorili socijalni preduzetnici. Evo nekoliko dobrih primera:

Već pomenuti Yunus, odnosno njegovo udruženje, udružilo se sa Veolia Water kompanijom kako bi najsiromašnijem delu Bangladeša omogućili čistu vodu za piće nakon što je preko 30.000 ljudi bilo hospitalizovano zbog trovanja arsenikom. Dugoročno rešenje je zasađivanje biljaka koje bi pomoglo da se održi kvalitet vode po zahtevima Svetske zdravstvene organizacije, koji bi prethodno bili „veštački“ ostvareni uz pomoć investicije od 500.000 EUR.

grameen social business_live examples_veolia 2

Sa druge strane, u svetu, godišnje, umre preko milion ljudi zbog unošenja štetnih emisija kerozinskih lampi. Iz SZO upozoravaju da je su štetne materije koje se unose u organizam upotrebom kerozinskih lampi jednake kao pušenju dve pakle cigara dnevno. Afrički socijalni preduzetnici misle da mogu ovome da stanu na put: udruživši se sa privatnicima pokrenuli su izgradnju solarnih ploča. Ali koncept nije zamišljen tako da se solarne ploče dele besplatno, već da se potpomognu lokalni distributeri, da cene budu prihvatljive i da se podigne svest o značaju ostavljanja kerozinskih lampi.

Solar panel installation

 

Primera zaista ima mnogo. Ali svaki zaključak o socijalnom preduzetništvu vodi nas na početak priče o njemu.
Šta je, zapravo, neophodno za jedan uspešan projekat?
Ideja? Saradnici? Reklama?
Šta može da izostane?

Gotovo sve ima alternitivu.
Osim svesti o društvenoj odgovornosti.
Osim želje da se prevaziđe lično koje je danas, nažalost, jedini parametar uspešnosti u većem delu sveta.

Advertisements

Biznis inkubatori :: upoznavanje

Biznis inkubatori pojavljuju se sredinom ‘80ih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a već jednu deceniju docnije postaju neodvojivi deo preduzetništva u Evropkskoj Uniji. 

Kao svoj glavni cilj biznis inkubatori imaju davanje podrške novonastalim preduzećima; ali podrške u svakom smislu: ustupanjem prostora, opreme ali i rešavanjem administrativnih i pravnih problema koji se isprva javljaju.

Međutim za razliku od drugih sistema podrške, biznis inkubator ne pomaže bilo kome, niti svima. Da bi se pristupilo inkubator programu mora se podneti zahtev, a kriterijum za pristupanje varira od programa do programa.

Biznis inkubatori su prepoznati kao rešenje za mnoge (socio)ekonomske potrebe društva, među kojima su stvaranje radnih mesta, komercijalizacija tehnolgije, ohrabrivanje žena da se oprobaju u preduzetništvu, revitalizacija zajednice i sl.

Ako pogledamo svetske inkubator programe, videćemo da su najzastupljeniji oni koji podržavaju IT firme, dakle one koje se bave tehnologijom, softverima, internetom… dok nešto manji udeo zauzimaju proizvođači, kreativna industrije i sl.

Ove inkubatore najčešće finansiraju ekonomske organizacije (gotovo trećina slučajeva) zatim sledi država sa svojim inkubator programima (20%) i instituti i univerziteti (20%).

Pokušao sam da pogledam i kod nas, međutim osim toga da postoji nekoliko biznis inkubatora u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, Subotici – nisam mnogo našao. Znam da ima i u Užicu, ali o konkretnim rezultatima ne piše se mnogo.

Jedna od usluga In Centra je upravo biznis inkubator, odnosno pružanje pomoći (savetodavne, mentorske, finansijske) socijalnim preduzetnicima (preduzećima) koji deluju na polju socijalnih, kulturnih i ekoloških inovacija sa posebnim ciljem stvaranja održivog biznisa. Ukoliko se prepoznajete, pratite redovno naš sajt i fejsbuk stranicu, kako biste na vreme videli kada konkurs postane otvoren.

Finansiranje inkubatora za socijalne biznise (u In Centru) obezbeđuje se na dva načina: prvi je putem projekata, sponzorstava i donacija za ovu uslugu, a drugi se ogleda kroz komercijalne usluge In Centra.bssns

Mladi i socijalno preduzetništvo

Socijalno preduzetništvo je učestvovanje na tržištu sa ciljem orijentisanim na rešavanje nekog društvenog problema, bilo da je on lokalni, regionalni ili globalni.

Ono što je mladima zajedničko jeste da vide prostor za napredovanje i promene; pitanje je samo da li su spremni da predlože alternativu i prihvate rizik promene koju žele, ili bi radije igrali po datim pravilima bez namere da ih promene. Ovih drugih je nažalost više, ali ovaj post posvećujem kreativnoj manjini.

Za bavljenje socijalnim preduzetništvom neophodno je unošenje inovacija, već pomenuto prihvatanje rizika, dobra ideja, a jako dobro dođe i poznavanje tehnologija gde su mlađi neprikosnoveni jer je tehnologija rasla zajedno sa njima. Entuzijazam mladih je takođe bitan (neophodan) faktor za realizaciju projekata od društvene važnosti.

Problem na koji se nailazi kada sa bloga pređemo na teren, jeste taj što mali broj mladih dobija priliku da odmah započnu sa samostalnim projektima, a takođe upadaju u problem sa iskustvom koje je neophodno za zapošljavanje (za posao vam treba iskustvo, a za iskustvo posao). Zato pored pretpostavljenih pogodnosti sa početka ovog posta, zapošaljavanjem mladih se radi na rešavanju jednog od najvećih društvenih problema (ako govorimo o Srbiji) – nezaposlenosti.

Da su mladi budućnost u preduzetništvu govori i činjenica da je Forbs (Forbes) posvetio jednu od svojih listi mladim socijalnim preduzetnicima: 30 ispod 30 (30 under 30)- lista od 30 ljudi sa manje od 30 godina koji su učinili sjajne stvari na polju obrazovanja, zdravstva, prevazilaženja kulturoloških ograničenja i sl.

Za kraj bih napravio jednu analogiju; cela ova priča sa socijalnim preduzetništvom me neodoljivo podseća na Tojnbijevu (Arnold Tojnbi)teoriju o nastanku civilizacija, koju bismo ovde malo parafrazirali.

Kada zahvaljujući kreativnoj manjini, društvo odgovara na izazove okoline – nastaju civilizacije ,rekao bi ovaj engleski istoričar i sociolog, a ja bih samo dodao da kada kreativni pojedinac odgovara na izazove društva – nastaje između ostalog i socijalno preduzetništvo.

Zato, ako ste mladi (ili se tako osećate), ne treba da vas bude strah da napravite prvi korak u cilju rešavanja nekog problema, a ako spadate u one starije ne treba da vas bude strah da svoje znanje i iskustvo podelite sa mlađim, kreativnim ljudima.

Danas, kao nikad do sada, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da svako može od svakog da nauči nešto novo.

preset_young_people

Upoznajte coworkere :: Ted Hajli

Ted Hajli (Haile) je Softver konsultant iz Los Anđelesa (Kalifornija), a trenutno je u Beogradu gde  iz prostorija In Centra radi za svoje američke klijente. Ted radi na više projekata sa fokusom na poslovno izveštavanje i finansijski usluge. Proputovao je veći deo Evrope, Severne i Centralne Amerike, i kada god je to moguće, traži coworking prostor, kao ovaj u In Centru. In Centar prvenstveno je izabrao zbog radnog vremena, lokacije, kao i sveukupno sjajnog prostora za rad, sastanke i upoznavanja sa drugim  freelancer-ima i preduzetnicima.
Prostor je prijatan, dizajn inspirativan a ljudi su prijateljski nastrojeni. Kada se vratim u Beograd, In Centar će definitivno biti moje prvo odredište“Ted Hajli

IMG_20140806_141233

FREELANCING :: Saveti koji (samo) dobro zvuče

Ukoliko ste do sada pratili naš blog, sve i da niste imali nikakvo predznanje, sigurno ste stekli neki utisak o freelancingu. Sumirano, freelancing vam nudi opciju da sami radite od kuće ili najbližeg coworking prostora, da sami birate koji ćete posao raditi, kao i da sami organizujete svoj dan. Kako su pojedini primeri dokazali, te prednosti se lako obrnu u mane koje vam mogu zagorčati radni dan. Uzimajući sve u obzir, najlogičnije bi bilo da svoju freelancing karijeru počnete mini istraživanjem o savetima za freelancing, međutim oprezno!
Te savete na svojim blogovima najčešće pišu iskusni freelanceri koji olako zaboravljaju svoje početke. Naravno, sa određenim iskustvom i pravila igra se menjaju tako da ono što oni predlažu za početnike ne važi, iako zvuči jako dobro, šta više, logično. Oni, napominjem, nisu pogrešni, već jednostavno „neće raditi“ na novim freelancerima.
Neki od najčešćih saveta su:

NE PRAVITE KANCELARIJU OD SVOJE SPAVAĆE SOBE
Idejno, ovaj savet je dobar. Ali imajte na umu jednu stvar: Ne moguće je da sledite savete koje ne možete da priuštite. Zato je ovaj savet u isto vreme loš. Možete bez problema raditi i u svojoj spavaćoj sobi, samo zarad bolje atmosfere izbegavajte krevet. Ne morate imati veliki radni sto, ali rad za bilo kakvim stolom ne spada u loše savete. Sedite ispravno i na svakih pola sata ustanite, istegnite se i vratite se nazad na posao koji će vam doneti sobu-kancelariju, veliki radni sto i udobnu kožnu fotelju.

NE RADITE BESPLATNO

I ovaj savet zvuči jako dobro. Nedavno sam pretražujući internet naleteo na jednu jako dobru sliku, sa tekstom koji je išao otprilike ovako: „Naravno da neću da radim besplatno, ja sam freelancer, ne volonter“. I to mi je tada, ali iz razloga što u našem društvu prepoznajem tendenciju izjednačavanja ova dva suštinski različita pojma, ličilo na nešto što bih voleo da imam na majici, ili na rečenicu kojom bih započinjao svaki razgovor.
Međutim, razmislimo li ozbiljnije o ovom savetu, videćemo da on ima ozbiljne propuste. Pogotovo što će vas vaš freelancing početak najverovatnije podsetiti na ono staro pitanje: Šta je starije? Kokoška ili jaje?
Ako ste od potrage za nekim uobičajenim poslom pobegli zato što vam svuda traže iskustvo, dobro razmislite da li je freelancing ono što želite. I u freelancingu, da biste bili angažovani na projektu najčešće treba da imate neko iskustvo, a da biste imali neko iskustvo, logično, morate prethodno raditi na nekom projektu.
Zato je savet da prvih nekoliko projekata odradite besplatno. Gledajte da to ne budu neki veliki projekti, da vam ne oduzmu previše vremena. Neka to budu projekti „da vam stoje u CV-u“ (odnosno, portfoliu).

Sa određenim iskustvom i vaše ponude će izgledati bolje, i broj plaćenih projekata na kojima ćete biti angažovani će se povećavati. Tu dolazimo do sledećeg saveta, oko kojeg se freelanceri najviše spore.

UVEK UZIMAJTE DEPOZIT

I sada ozbiljno, kad god možete, uzimajte depozit. Ali na samo početku to će biti gotovo nemoguće. I ukoliko baš ne budete imali sreće, verovatno ćete naleteti na nekog ko će uspeti da vas prevari. Zato se saveuje da uvek ostavite nešto nedovršeno, ili sa potpisom (watermark-om). Nikada ne šaljite završeni projekat pre uplate.
NE RADITE BEZ UGOVORA

Ovo će vam svi freelancing tutorijali reći, i opet, ovo nije toliko loše. Ugovor je bitan, ali iskustvo pokazuje da je freelancerima manje bitan, šta više, da im je neprijatno da ga iznesu ukoliko posao teče onako kako su ga oni zamislili. Savet za ovaj problem je da komunicirate preko e mail-a, to je najbliže ugovoru. Uvek rekapitulirajte prethodni razgovor kako biste utvrdili da ste i vi i poslodavac jasno shvatili dogovor.
I na kraju, tu je jedan, koliko realan toliko i psihološki problem. Savet je da
UVEK NAPLATITE KOLIKO VREDITE
I ovaj savet je na mestu, ali često može doći do precenjivanja i potcenjivanja svog rada. Ukoliko je polje delovanja u kome radite nešto što je često za freelancere (web design, pisanje i sl.) obavezno proverite na internetu koliko se rad poput vašeg vrednuje.

Sve ovo će doći sa iskustvom; svako od vas će izaći sa svojom posebnom freelancing shemom koja mu najviše odgovara.

messy-desk