Mesec: jul 2014

Freelancing – tamna strana medalje

Kada biste morali u par rečenica da objasnite nekom freelancing, osim ukoliko niste lično imali loša iskustva, verovatno ne biste pomenuli loše strane. Razlog leži u tome što su prednosti freelancinga daleko brojnije od mana, i uglavnom su zvučne. “Sam si svoj šef!”, “Sam biraš svoje radno vreme”, “Drastično smanjuješ troškove”, “Imaš više vremena za sebe”, “Baviš se stvarima koje voliš i koje ti izabereš” – rekli biste nekome ko vas pita za savet i uskratili biste ga za onu drugu stranu medalje, koje nisu svesni svi oni koji se u freelancing tek upuštaju. Stewart Richie, freelancer koji se bavi web design-om i develepmentom izgovorio je rečenicu koju bih voleo da svaki full time  freelancer ima bar u podsvesti: “Freelancing is bloody hard work”. Jer jeste, sa svim pratećim benefitima o kojima poslednjih godina bruje sitni (i ne tako sitni) preduzetnici, freelancing je posao kojem se mora pristupiti sa ozbiljnošću. Već smo pomenuli neke osobine koje morate posedovati da biste funkcionalno zamenilo korporacijski posao freelancingom: morate biti iskreni sa sobom i poslodavcima, morate znati svoje limite, morate biti dobro organizovani; jer, šta se događa u suprotnom? Životni stil freelancera vam postaje napor koji sa sobom sada nosi samo novac, ali sa mnogo više stresa od verovatno dosadnog, ali pre svega sigurnog posla u kancelariji. U radnom životu freelancera može doći do određenih transformacija već pomenutih prednosti. O tome svedoči i Dawn Foster, nekadašnja freelancerka koja se vratila u korporacijski posao gde se sada bavi consultingom. Njen primer savršeno pokazuje kako prednost postaje mana. Ceo blog post možete pročitati na ovom linku; a ovde ću vam predstaviti skraćenu verziju.

  • Hobiji prestaju da budu hobiji.

Kada ono što ste radili iz uživanja, i niste mnogo marili ako nešto nije savršeno, postane vaš osnovni izvor prihoda, velike su šanse da se promeni vaš odnos prema tome. Upravo se to desilo Fosterovoj. Pored toga što je hobi prestao da bude hobi, ona se suočila sa još jednim problemom: Nije mogla da pronađe novi hobi. Kreativnost je u radu neophodna, a hobiji tome pomažu: ako nisu sami po sebi kreativni, opuštaju vas dovoljno da možete dalje da se fokusirate na posao. Fosterova međutim kaže: “ Ovo (hobi postaje posao) je i meni išlo na ruku neko vreme, i možda drugim ljudima posao nastavlja da bude uživanje. Za mene, te stvari koje sam radila iz zabave postali su manje zabavni kada sam počela da ih shvatam kao posao”

  • Pritisak

Ovo je takođe jedan od problema koji nastaje u našoj psihi. Sve one stvari  koje nam nisu predstavljale problem dok nam nisu postale posao, sada mogu da postanu problem. Konkretno u priči Fosterove, reč je o javnim nastupima i konferencijama. Kada su prestali da budu prostor za zabavu a postali prilika za predstavljanje posla, to je stvorilo kod nje pritisak i izvor stresa. To međutim nije differentia specifica freelancinga. Nešto slično se događa svima nama u svakodnevnom životu, podeliću svoj primer. Sećam se da sam za razne seminare slao svoj CV i motivaciono pismo koje sam sastavljao na dan slanja. Iako su i CV i motivaciono pismo bili tu zarad eliminacije kandidata, gotovo uvek sam imao prolaz gde god sam se prijavljivao. I tome nisam uopšte pridavao mnogo pažnje, sve dok se nisam prijavio u jednu školu gde smo između ostalog učili i o pisanju CV-a i motivacionog pisma. Od tada mi je pisanje CV-a jedan zaista stresan posao. Primer Fosterove je zanimljiv, (ako pročitate njen blog post videćete da pored toga što je zaposlena ona i dalje radi na internetu, samo sporijim tempom) no bilo bi pogrešno na osnovu njene ili na osnovu nekoliko priča donositi zaključke koji ne bi bili povoljni po freelancing. Kao što sam na početku posta pomenuo, prednosti je deleko više – samo nije zgoreg da ako se pripremate da napustite posao budete spremni na ono o čemu vas retko upozoravaju. Samo, ovde ću zastati i zamoliti vas da uvidite jednu stvar: veći deo “mana” freelancinga su u isto vreme i prednosti. To znači da je samo do vas kako ćete se prema njima ophoditi i na koji način ćete ih iskoristiti! Pored toga što postoji mogućnost da prvobitni hobi prestane da vam bude uživanje i da neke stvari, koje do tada nisu, počnu da vam prave pritisak, trebalo bi da budete svesni sledećih stvari koje se po blogovima tumače kao mane. Ja ću odmah dati i odgovor na njih:

           • Ako ste freelancer, ne možete da imate plaćeno bolovanje i ostale pretpostavljene benefitemeđutim, imaćete benefite druge vrste.

  • Freelancing vam neće pomoći da odvojite posao od društvenog života, čak naprotiv, spojiće ih – poznajem neke ljude kojima je ovo jedan od životnih ciljeva. Ako i vi tako razmišljate, freelancing je prava stvar za vas.
  • Pored organizacije sebe, morate posao uskladiti sa drugim obavezama. U suprotnom:

freelance-home

Međutim, u ovome zaista nema ništa loše, preporučio bih vam da organizujete svoj dan u svakom slučaju. Veliki je broj studija koje pokazuju da su ljudi koji organizuju svoj dan daleko srećniji svojim životom. Bez organizovanosti, ovaj haos sa slike dogodiće vam se svejedno.

  •     I možda najozbiljniji problem jeste isplata. Vaši poslodavci mogu da zakasne sa uplaćivanjem, ali elektrodistribucija na vreme štampa račune. Zato je bitno da radite kod proverenih poslodavaca. Međutim, i ovde bih mogao da iskoristim specifičnost Srbije u korist freelancinga. Osim ako niste među retkima kojima nikada nije kasnila plata – znate o čemu govorim.     

Međutim veći deo tih problema posebno je mučio freelancere do sredine prve decenije 21.veka. Nastajanjem coworking prostora uglavnom se bez većih problema eliminišu svi problem koji se tiču (dez)organizovanosti.
Jedan takav coworking prostor možete potražiti ovde.

Advertisements

Upoznajte coworkere :: Vladimir Cerić, Arcadia Consulting

Rad preko Interneta je doneo mnoge prednosti, a glavna je to da je kancelarija praktično bilo koje mesto koje ima Internet vezu i strujni priključak. Ipak, ta sloboda ima i jednu manu – vrlo je teško odrediti kada vam počinje, a kada se završava radni dan. Jedan od načina da tome „doskočite“ je da imate mesto na koje dolazite svaki dan, koje je vaša baza, a coworking prostor može biti upravo takvo mesto.

Već skoro 15 godina se bavim kreiranjem sadržaja za tehnološke kompanije i radio sam u svim okruženjima, od najvećih svetskih korporacija do sadašnje one-man-show konsultantske firme. I ma koliko da sam disciplinovan, rad od kuće ili iz kafića ne može da bude toliko efikasan kao rad iz kancelarije. U InCentru sam našao dobru bazu, dovoljno blizu kuće, i u centru zbivanja.vladimir ceric

Freelancing

U trenutku započinjanja ovog posta, najveći sajt za okupljanje freelancera i onih koji trebaju njihove usluge – www.freelancer.com broji 11.738.817 registrovanih korisnika kao i 6.222.499 projekata na kojima može da se radi. Usudiću se da pretpostavim da će dok ne završim sa pisanjem ovog posta barem prvi broj biti znatno veći. Postoji više razloga zašto sam siguran u to.

Sledećih nekoliko nedelja pričaćemo o freelancingu: O tome šta je freelancing i ko su freelanceri, koje su prednosti i mane freelancinga, daćemo savete za nove freelancere i objasniti kako funkcioniše sajt freelancer.com

Freelanceri su ljudi koji nisu dugoročno vezani za jednog poslodavca, firmu, organizaciju: oni usklađuju svoje vreme sa svojim potrebama, rade koliko im treba, sami su svoj šef, i oni su jedini koji su zaslužni za svoj uspeh. Međutim, freelancing se može iskoristiti na mnogo načina, a za koji ćete se vi odlučiti zavisi od toga koliko ste rizika spremni da preuzmete na sebe. Iz priča onih koji se bave freelancing-om zaključio sam da postoje, grubo podelivši, dve grupe freelancera:

1) Oni kojima je freelance posao sporedni izvor prihoda

2) Oni kojima je freelance posao primarni izvor prihoda (odnosno, oni su full-time freelanceri)

To je, baš kao i sve u freelancingu, vaša odluka.

Ako vam ovakav koncept zvuči primamljivo, dobro obratite pažnju na sledeći pasus.

Pronaći koren freelancinga gotovo je nemoguće, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da se demokratizacijom internet usluga znatno povećao broj zanimanja koja mogu da obavljaju freelanceri. Prema istraživanju iz 2012. godine (rađeno primarno na uzorku za Severnu Ameriku) oko polovina freelancera bavi se pisanjem (naučnih i novinskih članaka, blogova, i sl.) slede ih web i grafički dizajneri, prevodioci, programeri, pisci, scenaristi, fotografi, advokati… Tako da ako možete da radite svoj posao sa laptopa ili PC-a, za početak krenite sa freelancingom kao sporednim izvorom prihoda.

Freelancer blog (link: http://blog.freelancer.com/) nudi intervjue sa istaknutim freelancerima iz kojih vidimo bez čega se pri stvaranju freelance karijere ne može: neophodno je da budete iskreni prema sebi i prema onome ko vas angažuje, da ne uzimate više nego što možete da uradite i da se ozbiljno posvetite poslu. Ukoliko se opredelite za drugu opciju, da vam freelancing bude primarni izvor prihoda, pripremite se za ozbiljan rad od kuće.

Kao i svako preuzimanje odgovornosti u životu, i napuštanje standardnog načina rada nosi sa sobom određene benefite ali i rizike.

Ako vas je koncept freelancinga zainteresovao, imate vremena do sledeće srede da se raspitate za iskustva među prijateljima. Registrujte se na sajtu: http://www.freelancer.com i budite na ovom istom mestu sledeće srede kada ćemo vam predstaviti prednosti i mane freelancinga kao i savete za nove freelancere.

Sada, nekih 40ak minuta, kasnije pomenuti sajt ima 11.739.400 registrovanih korisnika, i 6.222.708 tekućih projekata. Mreža freelancera se širi. Da li ste deo nje? Ako jeste, i želite da podelite svoje iskustvo sa nama javite se na office@incentar.org i pomozite da približimo freelancing „domaćoj“ publici.

Ko su coworkeri?

O coworkingu i njegovim prednostima pisali smo u aprilu. Fleksibilno radno vreme, umreženost (širenje mreže biznis kontakata), inspirativno radno okruženje u kome možemo pronaći i buduće saradnike, samo su neke od prednosti ovog sve popularnijeg pristupa radu.
Čak i u nekim tradicionalno radno orijentisanim kulturama, za koje bi se, uz blagu generalizaciju, moglo reći da zavise od strukture i hijerarhije,  pronalazimo trend nastajanja i širenja coworking prostora.
Probijanje jednog konvencionalnog načina poslovanja nosi sa sobom, u prvom talasu, prevazilaženje predrasuda, dok kasnije dolazi do objektivnog posmatranja tog novog obrasca. Deset godina, koliko otprilike postoji ideja coworkinga, nije dug period i moglo bi se pretpostaviti da će ovaj način poslovanja tek uzeti maha; međutim, prvih deset godina bilo je dovoljno da se coworking proširi i po perifernim društvima (pogotovo nakon 2012. ) i da se mnoge predrasude uklone.

Pa, ko su onda coworker-i?

Blogeri širom sveta utrkuju se ko će na dovitljiviji način opisati coworkere – bilo da kao inspiraciju imaju prijatelja koji je coworker ili da su i sami zakupili coworking prostor. Pa ipak, iz te duhovitosti može se iščitati i niz ozbiljnih navika koje se stiču kontinuiranim radom u coworking prostoru.

Pošavši od toga da coworkeri „postavljaju krajnji rok za bizarne svakodnevne obaveze“ vidimo da coworking stvara (obnavlja) naše radne navike. Zajedno sa organizovanošću dolazi i produktivnost. Coworkeri su nedvosmisleni kada je u pitanju njihovo vrednovanje rada u coworking prostoru; u istraživanju iz 2011, na uzorku od 1500 coworkera koji su se okupili na drugom svetskom coworking skupu rezultati pokazuju da 76% coworkera primećuje rast u produktivnosti svog posla a svega 4% negativan rast.

Kao ostali benefiti ovog načina poslovanja izdvajaju se društvenost, poslovna mreža, samopouzdanje i poboljšanje veština.

coworking-survey-graph-480x364

Iz opisa coworkera kao osobe koja „traži odgovore koji su mu/joj neophodni dok gleda u računar jer očekuje oko sebe ljude prepune informacija“ može se iščitati i ambijent kakav je coworking prostor; a već pomenuto istraživanje „otkrilo“ je šta je to što coworkere privlači. Nametanje rentijera oko modernijeg izgleda ili besplatne kafe više – besmisleno je: coworkeri daleko više vrednuju ljude koji čine njihovo okruženje. Tabela 2 nudi prikaz prioriteta pri izboru coworking prostora:

 

coworking-survey-graph2-480x362

 

Kada pričamo o zastupljenosti rodova među coworkerima, dve trećine coworkera čine muškarci a tek jedna trećina su žene. Međutim, i ta razlika bi mogla biti uskoro smanjena jer baš kao i sve u vezi sa coworkingom – i to se menja neplanirano i usklađuje se potrebama coworkera.

Valjda je to tako kad nema nikog da ti šefuje.