Socijalni kapital

Jabe_fig1 Premda socijalni kapital kao pojam datira još iz 18. veka tek je istraživački program Svetske banke, s kraja devedesetih, ovu temu aktuelizovao. Od početka 2000-ih, ovaj pojam zapravo dobija svoju punu afirmaciju i društveni značaj.

Jedan od prvih teoretičara koji se bavio socijalnim kapitalom bio je sociolog Pjer Burdije. Po njemu, društveni prostor je multidimenzionalan i pojedinac zauzima određeni položaj u društvu na osnovu vrste i obima kapitala koji može da iskoristi. U tom svetlu, Burdije razlikuje 4 vrsta kapitala:

–          Ekonomski (materijalna situacija)

–          Kulturni (obrazovanje)

–          Simbolički (društveni ugled)

–          Socijalni kapital (društvene mreže)

Socijalni kapital se može, kao uostalom i svaki sociološki pojam, definisati na različite načine. Možemo ga shvatiti kao sistem normi i mreža unutar zajednice ili društva , koje olakšavaju kolektivnu akciju. Socijalni kapital je i svojevrsni društveni resurs koji olakšava pojedincima pristup društvenim, ekonomskim ili prirodnim resursima. On ostvaruje i pozitivan uticaj na demokratiju, u smilu veće političke participacije građana, kolektivnog delovanja i formiranja mreža građanskih asocijacija koje pospešuju povrenje i saradnju među građanima.

Dve glavne komponente socijalnog kapitala su:

            I Strukturalni i kognitivni

                        – strukturalni – procesi, pravila i procedure koji se odnose na kooperaciju u smeru zajedničkog korišćenja kolektivnih aranžmana

                       – kognitivni – individualno specifikovan i referira se na zajedničke norme, vre-dnosti, poverenje, stavove i uverenja

            II Premošćujući i povezujući

premošćujući – odnosi se na one vrste mreža koje povezuju različite delove društva, forsirajući generalno poverenje i reciprocitet

povezujući – manifestuje se mrežama koje osnažuju postojeću grupnu afilaciju i povećavaju partikularnu uzajamnost, solidarnost i lojalnost (unutar grupe)

social-capitalSocijalni preuzetnici su u najvećoj meri stvorili socijalni kapital koji je danas jedan od najvažnijih oblika kapitala. Sva ekonomska partnerstva danas, zahtevaju određen set zajedničih vrednosti kako bi se izgradilo poverenje i ostvarila uspešna saradnja. Osnovne komponente socijalnog kapitala jesu, između ostalog, poverenje, zalaganje za socijalne veze, norme reciprociteta i mogućnost da ljudi koriste svoje resurse jedni za druge.

Ono što je, možda najznačajnije, kada govorimo o socijalnom kapitalu, je svakako njegova neuništivost. Upravo zbog toga što nije materijalne prirode, ne može biti oduzet. Deljenjem socijalnog kapitala, on se ne smanjuje već je mogućnost njegove ekspanzije uvek ostvariva. Zato svako od nas treba da teži stalnom uvećavanju istog, jer u 21. veku on predstavlja možda baš najznačajniji izvor nečije moći u društvu.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s