Zakon o socijalnom preduzetništvu – nužnost ili mit?

2314804534b506593da2fc374369944_orig

Nužnost zakonodavnog okvira nameće se bez obzira o kojoj oblasti u društvenoj sferi govorimo – bilo da je reč o javnom ili privatnom poslovanju, obrazovnim institucijama ili socijalnoj zaštiti. Da bi nešto moglo da funkcioniše i razvija se u pravom smeru neophodno je da bude regulisano određenim pravnim aktom. Kada govorimo o socijalnom preduze-tništvu, pogotovu u našoj zemlji gde je taj koncept još uvek svež i neshvatljiv mnogima, zakon je još neophodniji. Međutim, na ovom polju se i dalje situacija ne menja. Trenutni pravni akti koji su najpribližniji zakonu o socijalnom preduzetništvu jesu ‚‚Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom„ i ‚‚Nacrt zakona o zadrugama„.

Inicijativa za regulisanje ovog aspekta javila se krajem 2012.godine ali nije istrajala. Rasprava o predlogu zakona o socijalnom preduzetništvu održana je još 19.juna 2013. godine. Na sednici parlamenta tada je zaključeno da predlog zakona ne ukazuje na jasnu distinkciju između socijalnog preduzetništva i pukog socijalnog zapošljavanja. Međutim, nakon te kritike, čitava priča o neophodnosti ovakvog zakona je zaboravljena. Do danas, nijedan pravni akt koji bi regulisao socijalno poslovanje nije donešen niti usvojen.

LawImajući u vidu situaciju u našem društvu, koju odlikuje ne samo duboka ekonomska kriza već i velika stopa nezaposlenih, preduzimanje nekih koraka je ne samo obavezno, već i bitno učiniti u što kraćem vremenskom periodu. Uslovi u našem društvu dodatno otežavaju položaj marginalizovanih grupa kao što su izbegla i raseljena lica, pripadnici određenih etničkih grupa i osobe sa invaliditetom.

Činjenica je da ni sam predlog zakona nije baš adekvatan i jasan jer u prevelikoj meri ukazuje na ulogu države kao ključnog aktera u daljem razvoju socijalnog preduzetništva. Upravo suprotno, ova oblast bi trebalo da favorizuje i stimuliše preduzetničke inicijative i ideje. Dalje, predlaže se formiranje novih službi u javnom sektoru kao što su inspekcijske službe i centri za socijalno preduzetništvo pri lokalnim samoupravama što uvećava kapacitete državne administracije a samim tim i namete poreskih obveznika.

Sve ovo ukazuje na nespremnost da se neki odlučniji koraci preduzmu radi regulisanja ovog pitanja i to je i dalje veliki problem kako za marginalizovane grupe u Srbiji tako i za buduće socijalne preduzetnike.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s