Socijalno preduzetništvo – evropska potreba ili budućnost?

Piše: Nataša Krstić, stručnjak za komunikacije, marketing i DOP

381781624_640

Rastući interes za socijalnim preduzećima koji se javlja u poslednje vreme, uslovljen je prepoznavanjem njihovih kapaciteta da se izbore sa ekonomskim i društvenim problemima koje javni i poslovni sektor nisu u stanju da reše.U Evropi trenutno postoji preko 40 različitih oblika udruživanja u oblasti socijalne ekonomije, sa inovativnim pristupima ka rešavanju problema u oblasti pružanjadruštvenih usluga – obrazovanja, zdravstva, zaštite životne sredine, stanovanja.

Procenjuje se da sektor socijalnog preduzetništva u svetu danas zapošljava oko 40 miliona ljudi, pri čemu u Evropskoj uniji njegovi različiti oblici čine oko 2 miliona privrednih društava, ili čak 10% od ukupnog broja. Potom, socijalna preduzeća danas čine približno 5% svih britanskih preduzeća, i sa zaradom od preko 8 milijardi funti stvaraju oko 1% bruto nacionalnog proizvoda Velike Britanije. U Italiji je 1991. godine uvedena forma „društvene zadruge“ (Cooperativesociale), kako bi se definisao pravni okvir za pojedine delatnosti socijalnih preduzeća, prvenstveno u oblasti društvenih usluga i zapošljavanja pripadnika ugroženih kategorija društva, koje danas imaju više od 200.000 zaposlenih, 1,5 miliona korisnika i beleže stopu rasta od 15-30% godišnje.U Portugalu je pak uvedena forma „zadruge društvene solidarnosti“ (Cooperativasdesolidariedadesocial), koja pruža podršku ugroženim kategorijama društva i nerazvijenim društvenim zajednicama. I Francuska je 2001. uvela formu „zadružnog društva zajedničkog interesa“ (Societecooperativedinteretcollectif), prepoznajući značaj socijalnog preduzetništva po nacionalnu ekonomiju.

U pogledu finansiranja, socijalna preduzeća imaju prioritet u regionalnoj politici Evropske unije, kroz Evropski socijalni fond i Evropski regionalni fond za razvoj. Evropska komisija je u januaru 2014. godine usvojila „Strazburšku deklaraciju“, prepoznavši socijalno preduzetništvo kao poslovni model 21. veka koji odgovara na finansijske, društvene, kulturne i ekološke potrebe zajednice.images

Kako pokazuju iskustva zemalja u kojima je ovaj organizacioni oblik već duže zastupljen, osnovna korist po ekonomiju i društvo je u tome što socijalna preduzeća podstiču pozitivne društvene promene i inkluziju, podržavajući civilni sektor, ekonomsku emancipaciju ugroženih grupa, ekološki i ekonomski razvoj. Socijalnapreduzeća mogu da ojačaju privredu, otvore nova radna mesta, pomognu u rešavanju društvenih problema preispitujući neke od aktuelnih politika i pomažući vladama da unaprede način organizacije i pružanja javnih usluga. Socijalna preduzeća takođe mogu da uzdignu nivo etičkih standarda poslovanja i sveukupne društvene odgovornosti poslovnog sektora. Socijalni preduzetnici predstavljaju dokaz da finansijski uspeh ne isključuje odgovorno ponašanje prema društvenoj zajednici i životnoj sredini, kao i da društveno-koristan cilj može da bude uspešan poslovni pokretač. Ujedno, socijalna preduzeća mogu biti veoma koristan izvor preduzetničkih ideja u privredama koje prolaze kroz tranziciju sa visokim stopama nezaposlenosti. Popunjavanjem praznina u pružanju određenih društvenih usluga, uz istovremeno ostvarivanje dobiti i mogućnost angažovanja čitave porodice su same neke od odlika socijalnih preduzeća, koja bi mogla da postanu jedan od vodećih modela privređivanja u srpskoj privredi.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s