Šta je socijalno preduzetništvo?

Socijalno preduzetništvo je koncept koji je relativno mlad u ekonomskoj terminologiji. Nastaje krajem 70ih godina dvadesetog veka kao odgovor na nezadovoljene potrebe na polju integracije posla i ličnih usluga. Smanjenje poverenja u državu kao ekonomskog aktera i kriza države blagostanja, dovodi do razvoja ideje socijalnog preduzetništva. Ona nastaje sa ciljem da olakša težak položaj pripadnika marginalizovanih i socijalno ranjivih grupa.

Socijalna preduzeća su ona koja su prvenstveno orijentisana na rešavanje određenih društvenih problema i koja sopstvenu ostvarenu dobit ulažu u dalji razvoj svoje delatnosti ili direktno u društvenu zajednicu. Diferentia specifica u odnosu na druge oblike preduzetničkog organizovanja jeste to što njihov rad nije usmeren na maksimizaciju profita već na maksimizaciju društvenog i javnog učinka.

mq1 Zajedničke karakteristike svih socijalnih preduzeća su:

• Otvorenost i dobrovoljnost udruživanja

• Formalna struktura

• Nedržavni i nepartijski karakter

• Autonomnost u sistemu odlučivanja

• Demokratska unutrašnja organizacija

• Usmerenost na humanitarne i društveno korisne ciljeve.

Cilj socijalnog preduzetništva jeste stvaranje pravednijeg društva u kome pojedinci i društvene grupe imaju neposredne koristi od sopstvenog rada i u kome oni brinu o prirodnoj okolini i zajednici u kojoj žive.

Socijalno preduzetništvo podstiče pozitivne društvene promene i promoviše socijalnu inkluziju. Takođe jača privredu otvarajući nova radna mesta i rešavajući različite socijalne probleme. Na kraju, jedna od itekako važnih uloga socijalnog preduzetništva u svakom društvu je svakako podizanje nivoa etičkih standarda poslovanja i društvene odgovornosti korporacija.

Mnogi kao osnovnu i najvažniju razliku između socijalnog i običnog preduzetnika navode motivaciju. Naime, profitnog preduzetnika pokreće novac a socijalnog altruizam. Altruistični postupci su nesebični i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje ili odricanje bez ikakve nadoknade i lične dobiti. Međutim, razlika nije tako očigledna i jednostrana. Preduzetnike retko pokreće finansijska dobit jer velikih izgleda za ostvarivajne te dobiti praktično nema. Nasuprot tome, oba tipa preduze-tnika su više usmereni na priliku koju vide, zbog toga što slede sopstvenu viziju. Upravo ostvarenje te vizije je češće glavni stimulans njihovog preduzetničkog delovanja. Bez obzira na usmerenost ka profitnom ili neprofitnom tržištu, preduzetniku se retko, ili u mnogim situacijama nikada, ne vrati uloženo vreme, trud, rizik ili kapital.

Ipak, negde treba podvući razliku. Obični preduzetnici teže da osvoje tržište plasirajući novi proizvod koji se čini potrebnim tom tržištu. Socijalni preduzetnik, nasuprot tome, teži ostvarivanju nekih viših vrednosti društvu a zatim dužem održavanju tih vrednosti u društvu.

images (2)

Advertisements

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s